U No­vu 2018. go­di­nu Pod­go­ri­ča­ni će ući sa To­ni­jem Ce­tin­skim, jed­nim od naj­cje­nje­ni­jih hr­vat­skih kan­ta­u­to­ra. On će 31. de­cem­bra bi­ti glav­na zvi­je­zda no­vo­go­di­šnjeg na­stu­pa na Tr­gu nezavisnosti, a ka­ko va­ži za maj­sto­ra dobre za­ba­ve ne­ma sum­nje da će i ovaj kon­cert bi­ti ne­sva­ki­da­šnje ve­če za pam­će­nje.
Po­red do­bre za­ba­ve, na­red­na go­di­na do­ni­je­će i no­vi al­bum To­ni­ja Ce­tin­skog, za ko­ji ovaj umjet­nik ka­že da će bi­ti dru­ga­či­ji po svom mi­ni­ma­li­zmu. Iako svoj ta­le­nat ne vo­li da di­je­li sa dru­gi­ma, do sa­da je imao ve­o­ma uspje­šne sa­rad­nje sa ve­li­kim mu­zič­kim ime­ni­ma, a svo­je fa­no­ve bi mo­gao usko­ro ob­ra­do­va­ti sa još ne­kom. Is­ti­če da je za­do­vo­ljan što ga je pu­bli­ka pri­hva­ti­la ona­kvog ka­kav je­ste , a nje­go­vo naj­ve­će bla­go je upra­vo ta emo­tiv­na pu­bli­ka, pu­na em­pa­ti­je.
Ho­će li vaš na­stup u Pod­go­ri­ci za do­ček No­ve go­di­ne bi­ti sa­mo još je­dan u ni­zu ili spre­ma­te ne­što po­seb­no za ovu pri­li­ku?
- Sva­ki kon­cert je za me­ne i mo­ju eki­pu ne­što po­seb­no, pa će ta­ko bi­ti i do­ček No­ve go­di­ne u Pod­go­ri­ci. Dra­go mi je da mo­gu ući u No­vu 2018. sa svo­jom pu­bli­kom u Cr­noj Go­ri jer pam­ti­mo sva­ki kon­cert ko­ji smo ima­li u Cr­noj Go­ri kao ja­ko sr­ča­ne i emo­tiv­ne mo­men­te.
Ho­će­mo li se od 2017. opra­šta­ti u br­žem rit­mu ili će­te se dr­ža­ti stan­dar­da kao i na kon­cer­ti­ma? Ko­ju ste nam pje­smu od­re­di­li za po­noć?
- Uvi­jek na­sto­ji­mo ipak u pr­vom re­du za do­ček za­ba­vi­ti lju­de, pa će ta­ko bi­ti i ovaj put. Bi­će na­rav­no vi­še br­žeg rit­ma ne­go ina­če. Za po­noć bi mo­gao da se de­si „Mor­ski vuk” ili „To­tal­no sam lud” u kom­bi­na­ci­ji sa „Da ni­je lju­ba­vi” ili Dvor­ni­kom (Ti si mi u mi­sli­ma ) npr.
Ne­gdje ste iz­ja­vi­li da ste od svog na­stav­ni­ka na­u­či­li ži­vot­nu pa­ro­lu „No chan­ge, no li­fe”. Da li je se dr­ži­te i ka­da su kon­cer­ti u pi­ta­nju? Šta naj­če­šće pro­mi­je­ni­te?
- Ne­ma kon­cer­ta na ko­jem ni­smo im­pro­vi­zo­va­li ne­ke mo­men­te od­no­sno pre­kro­ji­li re­do­sled na li­cu mje­sta. Sva­šta se mo­že oče­ki­va­ti u sva­kom mo­men­tu na po­zor­ni­ci. Ta­kvi smo.
Ko­li­ko po­sje­ću­je­te kon­cer­te dru­gih iz­vo­đa­ča? Ko­ji pam­ti­te kao po­se­ban?
- Na­ža­lost ne po­sje­ću­jem ko­li­ko bih že­lio. Ve­li­ki sam fan Phil­la Col­lin­sa i išao sam na nje­gov kon­cert.
Da ste u pri­li­ci da li bi vam bi­lo dovolj­no sa­mo da pri­su­stvu­je­te kon­cer­tu svog omi­lje­nog iz­vo­đa­ča ili ipak ima­te od­re­đe­na oče­ki­va­nja i ko­ja? Ko­li­ko ste kao slu­ša­lac kri­tič­ni?
- Kad ne­ko­ga vo­li­te, on­da ga vo­li­te bes­kom­pro­mi­sno i ra­zu­mi­je­te čak i ako mu je loš dan, ali ako ne­ko ra­di ne­što na si­lu to ne vo­lim.
Ostva­ri­li ste iz­u­zet­nu sa­rad­nju s Joseom Carrerasom, Michaelom Boltonom, Placidom Domingom i Montserrat Caballe, a na­stu­pa­li ste i is­pred Shakire i Joe Cockera. A šu­ška se da pla­ni­ra­te sa­rad­nju sa Andreom Bocceliem? Šta ima­te u pla­nu?
- Ne smi­jem ni­šta na­ja­vlji­va­ti, ali ima­mo kon­kret­nih pla­no­va i na­da­mo se naj­bo­ljem.
Po­sto­ji li još ne­ki ve­li­kan s ko­jim bi ste ra­do ukr­sti­li glas?
- Čak i da ne us­pi­jem sa­ra­đi­va­ti ni sa kim, ja sam sa svo­jim do­sa­da­šnjim us­pje­si­ma i vi­še ne­go za­do­vo­ljan i ostva­ren ta­ko da na­rav­no da vo­lim eks­pe­ri­men­ti­sa­ti i di­je­li­ti ta­le­nat sa dru­gi­ma, ali sve u svo­je vri­je­me.
Va­ma du­e­ti ni­je­su stra­ni ni ka­da je re­gi­o­nal­na mu­zič­ka sce­na u pi­ta­nju... Du­et sa Želj­kom Jok­si­mo­vi­ćem sva­ka­ko ni­je bio ZA­BLU­DA, pla­ni­ra­te li još ne­ki ili se oni pro­sto de­se? Imate li mo­žda u pla­nu ne­kog ko­le­gu?
-Te se stva­ri jed­no­stav­no de­se, ako se de­si pje­sma.
Pro­stor Bal­ka­na je po­stao ti­je­san za vas, pre­tr­pan že­ljom pu­bli­ke da vas vi­di i ču­je... pa se va­ša tur­ne­ja ne za­vr­ša­va go­di­na­ma. Po­sto­ji li grad u re­gi­o­nu u ko­jem ni­je­ste na­stu­pi­li?
- Imam sre­ću da se ni­sam ni­ka­da krio iza ne­ke ma­ske To­ni­ja Ce­tin­skog ne­go su eto lju­di za­vo­lje­li sve što je­sam i ta­kvog ka­kav je­sam, sa svim mo­jim pred­no­sti­ma, ali i ma­na­ma. To mi je ne­ka­ko dra­go isto kao što mi je dra­go što lju­di već ja­ko du­go že­le i vo­le da slu­šaju to što ra­dim ili to što uspje­šno po­ku­ša­vam bi­ti i osta­ti. Osta­ti svoj je naj­te­že, ali ako se u to­me us­pi­je on­da je sve osta­lo ja­ko jed­no­stav­no i ide sa­mo od se­be.
Da li ima­te da­na ka­da usta­ne­te na li­je­voj no­zi pa vam se ne pu­tu­je, ne na­stu­pa... a ipak na kra­ju se ra­sta­ne­te za­do­volj­ni pu­bli­ka i Vi.... Sje­ća­te li se ta­kvog da­na ili kon­cer­ta?
- Bi­lo je i ta­kvih da­na, ali pu­bli­ka tač­no zna u ko­jem tre­nut­ku će me po­di­ći i zbog to­ga sam ja­ko pri­vi­le­go­van. Ima­ti ta­ko emo­tiv­nu pu­bli­ku, pu­nu em­pa­ti­je je naj­ve­će bla­go. Jer zna­te što? I mi smo lju­di pa je nor­mal­no da se pu­no bo­lje osje­ćam kad vi­dim da me ta­ko do­ži­ve ne­go kao ne­ki pro­je­kat ili pro­iz­vod na tr­ži­štu. Da ne ka­žem po­tro­šna ro­ba.
Mu­zič­ka aka­de­mi­ja u Pod­go­ri­ci je slu­žbe­no otvo­re­na ali još ni­je po­če­la sa ra­dom. Ka­ko ste je osmi­sli­li? Ko­ga će te an­ga­žo­va­ti od pre­da­va­ča? Šta će te po­nu­di­ti bu­du­ćim stu­den­ti­ma?
- Ma­lo je to sve sta­lo s ob­zi­rom na to da će­mo isto­vre­me­no ima­ti i jed­nu aka­de­mi­ju u mo­joj Is­tri i jed­nu u Za­gre­bu. Že­li­mo da se sve to u istom tre­nut­ku za­ko­tu­ra. Go­sti pre­da­va­či će bi­ti svi mo­ji pri­ja­te­lji i ko­le­ge, a stal­ni pro­fe­so­ri bi po mo­joj že­lji i ide­ji bi­li pro­fe­so­ri mu­zi­ke iz pod­ruč­ja u ko­jem aka­de­mi­ja dje­lu­je. Do­sta je slo­že­na ci­je­la pri­ča i na­dam se da će­mo jed­nog da­na us­pje­ti sve to. Po­treb­ni su i in­ve­sti­to­ri na­rav­no. No ne­ma žur­be, jer aka­de­mi­je su ne­što što bi osta­lo i kad nas vi­še ne­ma. To je ustva­ri ži­vot­ni pro­je­kat u ko­jem ne­ma žur­be. La­ga­ni­ni.

ANELA ŠABOTIĆ
FOTO: Dario LEPOGLAVEC


Bi­ti čo­vjek je naj­vr­ed­ni­ja umjet­nost

S ob­zi­rom na to da ste pre­po­zna­ti kao ne­ko ko sve­srd­no po­ma­že mla­dim pje­va­či­ma na po­čet­ku ka­ri­je­re, ko­li­ko po­dr­ža­va­te sta­ri­je već oform­lje­ne umjet­ni­ke?
- Po­dr­ža­vam sva­ko­ga ko u me­ni bu­di ljud­skost. Da­kle pr­ven­stve­no bu­di čo­vjek, jer bi­ti čo­vjek je naj­vred­ni­ja umjet­nost.


No­vi al­bum u apri­lu

Po­sled­njim sin­glo­vi­ma „La­ku noć” i „Ne­mam sre­će s to­bom” na­ja­vlju­je­te no­vi al­bum. Ka­da će ugle­da­ti svje­tlo da­na? Ko su Vam sa­rad­ni­ci? Da li i on do­no­si ne­ke pro­mje­ne, no­vi, dru­ga­či­ji zvuk?
- Al­bum bi trebalo da se po­ja­vi­ti na tr­ži­štu ne­gdje u apri­lu i bi­će si­gur­no dru­ga­či­ji po svom mi­ni­ma­li­zmu. Je­dan od go­sti­ju na dvi­je pje­sme bi­će naš ve­li­ki mu­zi­čar i pro­du­cent El­vis Sta­nić. Pje­sme pot­pi­su­ju Alek­san­dra Mi­lu­ti­no­vić i Amil Lo­jo, a ja ću u saradnji sa svo­jim gi­ta­ri­stom Mar­kom Voj­vo­di­ćem i kla­vi­ja­tu­ri­stom Fi­li­pom Gju­dom bi­ti za­du­žen za pro­duk­ci­ju ci­je­log al­bu­ma.